У новој мушкој колекцији јесен/зима 2020 Ј.В. Андерсон: Омажи Војнаровичу и Рембоу Паризу
Десет манекена седело је у првом реду у ЈВ Андерсону у среду за време ручка, сточари са главама прекривеним картонским исецима на лицу Артура Рембоа. Омаж не само француском песнику већ и Давиду Војнаровицзу, фотографу, уметнику, активисти за борбу против сиде и култној личности са Доње Ист Сајда.
И инспирација за инспирисану емисију Андерсона, најновију наглашену модну изјаву најутицајнијег британског дизајнера. Одржана у оквиру Лафаиетте Антиципатионс, уметничке фондације највећег француског ланца робних кућа, емисија је такође била дирљива почаст мрачном тренутку у креативном свету Њујорка, када је СИДА десетковала заједницу.
Рембо је био огромна инспирација Војнаровичу који је изградио читаву уметничку емисију око својих фотографија на којима носи исту песникову маску, снимајући слике у лудим ресторанима, напуштеним паркиралиштима и изгорелим фабрикама.
Већи део колекције сачињавали су огромни капути од широког спектра текстила – подстављена свила, смела харинга кост, наборани жакар или шкотски чекови – често завршавани великим златним копчама са ЈВ потписом које су изгледале као увећани женски брошеви. Многи облици капута одражавају прослављене насловнице Војнаровицзеве књиге Тежина земље, где се појављује умотан у огромно ћебе у кревету.
Сличне огромне копче завршавале су колонијалне индијске беле шортсове или око градске кожне папуче. Иако су Андерсонова најхрабрија идеја биле беле мајице, завршене хармоником свиленим струком. Или елегантне серије џемпера са изрезима и раменима украшеним превеликим вештачким бисерима.
˝Дејвисов живот је био дијалог о томе шта се дешавало у Америци и свету у том тренутку. Сматрам да је његова идеја била веома ЈВ идеја о дизању ствари у ваздух или коришћењу троугластог сечења. Гледајући како правите производ који је значајан, и уместо 15 слојева, имате можда један слој од више материјала и развијајте га до тачке у којој се чини да је одувек постојао. Баш као Рембоово лице. Увек је ту, скоро као Мерилин Монро, али поетска андерграунд верзија“, објаснио је Андерсон, окружен са 30-ак уредника који се напрежу да сниме његове речи на своје мобилне телефоне.
Чак је и Војнаровичев рад са шаблоном уклопљен у серију великих комплета здепастих пуловера или торби прекривених вуном, завршених исеченим сликама запаљених кућа.
˝Дејвид је био толико напредан уметник да је стварао уметност помоћу шаблона годинама пре Банксија. Давид је био Америка када је осећао да је смак света, али није. Баш као Рембо, где постоји оптимизам чак и ако је невероватно тежак“, тврди Андерсон.
Смрт његовог партнера, Петера Хујара, од АИДС-а 1987. довела је Војнаровића у далеко активнију политику у његовом животу и раду – и важну серију мемоара и гласовних дневника. Рембо је умро од рака костију када је имао 35 година 1891. На његовом надгробном споменику у Шарлевилу пише „Приез поур луи“ (молите се за њега). Војнаровиц је напунио 37 година, умро је од сиде у свом дому на Менхетну 1992.
Ј.В. Андерсон мушка одећа за пролеће/лето 2020. Париз
Њихов утицај, међутим, веома бриљантно живи.