Џим Морисон, који је преминуо у Паризу са 27 година, прошлог месеца би напунио 70 година. Али размишљање о икони у стени као седмогодишњака могло би потенцијално довести до мрачних места. Дакле, са Тхе Доорс који пумпају кроз куполасти атријум Бурсе де Цоммерце и четврт нотама утканим у жакард, увек бучни Сир Паул Смитх дочарао једног од својих музичких идола на начин који је фаворизовао машту у односу на репрезентацију. У бекстејџу после емисије, Смит је навео важност опуштања силуете ове сезоне; капути попут кућних хаљина, панталоне простране као доњи део пиџаме, и јакне које су занемариле да стежу струк били су најјачи примери.
Смит је био подједнако упоран да су његови нејасно етнички обрасци тепиха били посебно дизајнирани да укључују музичке мотиве, а све то наглашавајући ручну израду као неопходан саставни део душе колекције. Није да се изглед трудио да изрази личност; кожна дуксерица са капуљачом и панталоне за џогирање обојене краватом предложиле су још једну мушку одећу за салон. Смит такође није погрешио што је помислио да мушкарци поздрављају патике са шљокицама (иако је слично светлуцава западњачка кошуља искривила више Мицка него Џима). Мајице са бочним копчама које се одвајају изгледале су радикално пропорционалне Смитховим стандардима. Али онда нас је подсетио да је Дејвида Боувија ставио у драматичне панталоне пре 30 година, због чега схватите да он не вежба довољно своју жестоку страну. Или када то уради, обично се игра као поп—тј. џемпери са великим Лурек фламингом или паром палми (симболишући неонске путоказе из Морисонових калифорнијских година). Замислити Морисона у капуту од кашмирског огртача и кожним панталонама од папира изгледало је сасвим исправно.
48.8566142.352222